Seite 115 - buk8

Basic HTML-Version

Murva
Znade rijeka Krka tvoju povist cilu,
ča si ovom kraju od davnina bila,
okripa i snaga napaćenom tilu,
vikovima zlato, kadifa i svila.
Pojila te uvik hladna bistra voda,
običaji nikad za vike ne traju,
ti kraljice slatkog skradinskoga ploda,
odavno te judi zaboravu daju.
Ti ne tražiš da te držimo na dlanu,
tražiš malo pažnje, šta bi rekli – teke,
i savit ćeš plodom svoju slatku granu,
prkositi hladnom suncu uzduž rijeke.
Da pričati znadeš koliko si samo
vikovima puta zatvorila vrata,
zbog starosti tvoje, stara naša damo,
tvoja svaka grana od suvog je zlata.
I jučer i danas i sutra se triba
pokloniti zvizdi u vječitom sjaju,
isto što iz Krke na suvom je riba
Bilo bi bez murve u skradinskom kraju.
Dinko Škevin